Kijavica, suzenje, iritacija i curenje iz nosa, glavobolja, drhtavica i slabost, uz neprevaziđene darove fantastične prirode, takođe su na “meniju” jeseni. Neko se problema otarasi brže, kod nekih baš znaju da potraju pa su prinuđeni da tragaju za rješenjima koja će ih vratiti u top-formu. Isprobavaju sve i svašta, povode se za raznoraznim (neprovjerenim) savjetima, dok se pomoć sve vrijeme krije tik pored njih – u činiji sa voćem, u ostavi ili u frižideru.
Ne može baš svako da nabavi strano sjemenje i bobice koje se reklamiraju kao odlično rješenje za podizanje imuniteta, a čija imena ne možemo ni da popamtimo.
“Bez brige, svako slobodno može da ih zaobiđe, jer sve što je potrebno da spriječimo respiratorne infekcije ili se od njih, ako ih već zaradimo, lakše oporavimo imamo na našim pijacama, u radnjama. Tu prvo treba da nabavimo limun.”
*Da li je ovaj citrus zaista univerzalni lijek ili postoji bolje rješenje?
“Limun je sinonim za vitamin C i svaka kuća treba da ga ima. Važno je da se u organizam unosi dnevno jer povećava proizvodnju bijelih krvnih zrnaca, ključnih u borbi protiv infekcija. Ako je nekome suviše kiseo, neka uzme zamjenu, a to su pomorandže, mandarine i grejp.”
*Limun u čaju stari je recept.
“Nikako se ne sme stavljati u vruć čaj, vitamin C će nestati. Najbolje bi bilo da se iscijedi i popije svjež. I inače je namirnice bogate C vitaminom najbolje jesti svježe ili umereno obrađene na pari. Samo tako će u njima ostati ovaj snažan antioksidans koji jača imunitet i koji je u funkciji prevencije ili ublažavanja simptoma respiratorne infekcije ili skraćivanja njenog trajanja”.
*Koliko namirnica sa vitaminom C treba dnevno da uzimamo?
“Uz citruse, druge namirnice bogate vitaminom C treba da raspodelimo na pet do šest obroka. Neka budu sastavni dio i glavnih jela i užina, a to su crvena paprika, kelj, karfiol, grašak, kiseli kupus… Posebno je važno da se ove namirnice kombinuju s jajima i mesom jer su to najbolji izvori cinka, koji takođe, u zajednici sa vitaminom C, podiže naš imunitet.”
*Da li je tačna tvrdnja i da ne smemo da preskočimo beli luk?
“I za bijeli luk važi isto što i za limun, najbolje je da se jede sirov jer se neki od vrednih sastojaka gube kada se termički obrađuje. Ako se ipak odlučite da ga kuhate, ne zagrijavajte ga iznad 60° C jer viša temperatura ubija alicin; dodajte ga u jelo tek kad je skoro kuhano. Treba inače znati da bijeli luk ne sprečava i ne leči samo prehladu, odličan je za brojna druga oboljenja. Dokazano je da deluje slično kao antibiotici, a ne može da izazove rezistenciju kao oni.”
*Na kom je nivou antiinflamatorno djelovanje đumbira? Sve više se koristi.
“Zagovornik sam upotrebe đumbira, ne samo u raznim jelima već i u desertima, bez kojih malo ko može, ali i u čajevima. Samo jedna šolja dnevno može da ublaži kašalj i prehladu. Uz antioksidativno ima i protivupalno dejstvo, krepi organizam i jača njegovu odbranu.
ŠTA KAD PROCURI NOS?
1. Sameljite pet čenova bijelog luka, pa ih dodajte u nepasterizovano mlijeko (1 čaša) i dobro prokuvajte. Pijte nekoliko puta tokom dana. 2. Pojedite cijelu glavicu luka sa šećerom, kijavica će nestati. 3. Po čašu toplog mlijeka u kojem je rastvoren med pijte dva do tri puta tokom dana. 4. Skuhajte 7 dl pileće supe sa 1 glavicom bijelog luka, 1 vezom peršuna, 1 malom kašikom bibera, 1 prstohvatom mljevene nane. Dok kuvate, udišite paru od supe, a tečnost pijte na svaka tri sata.
5. Ispirajte grlo rastvorom jabukovog sirćeta i vode.
(Stil.kurir.rs)