Kada starimo, naše matične ćelije (iz kojih nastaju sve naše ćelije) smanjuju svoju sposobnost obnavljanja. Istraživanja posljednjih godina (o čemu sam pisao kada sam obradjivao uticaj posta na zdravlje ljudi) pokazuju da kratkotrajno gladovanje (24 časa) vraća sposobnost regeneracije matičnih ćelija, kako kod mladih, tako i kod starih, navodi doktor Branimir Nestorović na svom blogu i dodaje:
– Posljednja studija sa MIT u SAD, pokazala je da kod miševa koji gladuju, ćelije umjesto glukoze (koje nema uslijed gladovanja), razlažu masne kiseline. Pri tome se oslobađa molekul koji stimuliše regeneraciju matičnih ćelija – piše doktor.
Već decenijama se zna da je nizak kalorijski unos prediktor dugog života, kako u ljudi tako i kod životinja, naglašava on.
– Međutim, tačan mehanizam nije bio poznat. Znalo se da dolazi do promene u metabolizmu, koji je uključivao prelazak sa korišćenja ugljenih hidrata na masti (ovo je osnova ketogene dijete). Ova promjena dovodi do aktivacije transkriptivnih faktora poznatih kao PPAR, koji aktiviraju potom brojne druge gene. Ono je u ovoj studiji fascinantno je, da su korišćenjem molekula vrlo sličnih PPAR mogli da izazovu isti efekat (bez krišćenja dijete). Aktivacijom ovog metaboličkog puta, postizao se efekat reverzije promjena koje nastaju kod starenja.
– Ovo otvara zanimljive terapijske mogućnosti, davanja molekula osobama koje su na hemioterapiji, sa slabim imunim sistemom radi stimulisanja imunog sistema (a kod kojih je gladovanje nepoželjno i opasno) – ističe Nestorović.
Doktor dodaje da se ketogena dijeta primijenjuje od 1920. godine u liječenju i poboljšavanju zdravlja, ali je tek posljednjih godina medicina počela da je shvata ozbiljno.
– Kod keto dijete, nije toliko bitno koliko kalorija unosimo, već koju vrstu hrane koristimo. Ona podrazumijeva smanjen unos ugljenih hidrata, uz povećan unos “dobrih” masti. Nemam namjeru da se bavim ketodijetom u detalje (neka to rade nutricionisti), ali želim da ukažem da nije poželjna potpuna redukcija ugljenih hidrata. Posljednjih godina je velika pažnja posvećena hormonu jetre nazvanom fibroblast growth factor 21 (FGF21), koji se stvara kada je nivo šećera u krvi ili jako visok ili jako nizak. On se pokazao kao moćan stimulus imunog sistema kod odraslog. On stimuliše stvaranje T limfocita, ključnih ćelija u odbrani organizma – piše on i dodaje:
– Takođe, smanjuje apetit, suzbija nagomilavanje masti u organizmu. Postoji istraživanja koja ukazuju da ima zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem. Paradoksalno, nivo hormona se povećava bilo kada produženo gladujemo (sedam dana) ili kada unosima obrok bogat ugljenim hidratima – navodi.
Nestorović je dao savjet o ishrani koji će, prema njegovom ličnom stavu, imati najbolji efekat na zdravlje.
– Kako bih ja sumirao sve izneseno (radi se o mom ličnom stavu): preko nedelje jedite hranu zasnovanu na keto principima. Pokušajte da dva dana u nedelji unosite malu količinu kalorija (preporučeno je oko 500 kalorija na dan). Sutradan uzmite jedan obrok bogat ugljenim hidratima. Time ćete kombinovati dobre efekte keto dijete, gladovanja i povećanog lučenja FGF 21 poslije unosa ugljenih hidrata – zaključio je doktor.
haber.ba